Zanimljivo putovanje po Rumuniji preko Transalpine i Transfagaraša
Put je bio veoma zanimljiv, najviše zahvaljujući neverovatnoj sreći sa vremenom. Putujući po lepom i sunčanom vremenu, gledali smo crne oblake iz kojih je sevalo sa leve i desne strane od naše trase. Kako smo prolazili, iza nas se zatvaralo nebo i samo zahvaljujući brzini i sreći, nismo pokisli prvog dana.
Polazak iz Novog Sada u 8 sati. Spakovali šta smo mislili da je potrebno (a ispostaviće se da je bilo sve potrebno, od kompresora do kišnih odela) i pravac prema Srpskoj Crnji, graničnom prelazu prema Temišvaru. Na samom izlasku iz grada stajemo za slikanje i pregled prtljaga.
Željni da što pre vidimo čuvene planine, kilometri brzo prolaze, na izlasku iz zemlje stajemo da napunimo rezervoare i brzi prelazak preko granice. Ubrzo, daleko u Rumuniji, stajemo pored zanimljivog restorana. Na žalost, radno vreme samo popodne.
Izazovna destinacija koju su mnogi hvalili, pa smo odlučili da obiđemo čuvene puteve preko Karpata. Avantura je isplanirana za sredinu jula meseca, tada se očekiuje lepo vreme, pošto su prevoji na Transfagarašu poznati po ćudljivom vremenu, čak i u najtoplijim danima leta, što smo imali prilike i sami da osetimo.
Polazak je planiran iz Novog Sada, preko Srpske Crnje do Temišvara, potom putovanje do Hunedoara gde posećujemo poznati zamak. Prvu noć spavamo u Sebešu na samom početkuTransalpine. Potom spavanje u Curte de Agreš i prelazak preko Transfagaraša i noćenje u mestu Bran. Posle prelazimo preko Karpata do Kladova i spavamo u Donjem Milanovcu i petog dana smo u Novom Sadu. Ukupna kilometraža je oko 1600km. Plan je jedno, a stvarnost ...
Ali polako, prvo predstavljanje učesnike putovanja.
Na V-stromu DL 650 je Igor Šteli poznat kao Joja
prosečna potrošnja na 1600 km 4,9 litara
Zoran Matić Tićma vozio je Yamahu FZ6
prosečna potrošnja na 1600 km 4,4 litara
Dule Ninkov je treći član ekipe na Hondi Hornet 600
prosečna potrošnja na 1600 km 4,8 litara
U Hunedoari smo obišli lep zamak u kojem je grof Drakula bio zatočen. Nezgodna stvar oko obilaska znamenitosti su stvari na motoru. Nismo smeli da ostavljamo sve torbe na motoru i da se slobodno šetamo po zamku jer bi strepeli da neko ne ponese za uspomenu naše stvari. Ali zamak nam je pružio još jednu neugodnost. Obilazeći motorima oko zamka, zabio se jedan trn u gumu i najavio problem koji nismo odmah primetili.
Iako smo smeštaj na svim predviđenim lokacijama rezervisali preko booking.com, u Sebešu nas je dočekalo neprijatno iznenađenje. Smeštaj je bio zauzet, ali se vlasnik potrudio da nam nađe drugi. Našao je hotel koji je bio skuplji i trebalo je da se vratimo 13 km nazad. Krenuli smo tamo i usput smo, na našu sreću, videli tablu za kamp.
Sasvim lep smeštaj za 7,5 € po osobi u mirnom okruženju sa potokom pored. Sve je bilo veoma uredno, sa kupatilom i sobama od drveta, vidi se da je sve novo.
Pitali smo i za doručak, može i bez problema nam je ljubazna domaćica pripremila pravi domaći doručak, pečeno jaje, pohovano meso, sir, paradajz, kafu, sok, liker. Vreme lepo. Počeli smo pripreme za polazak na Transalpinu.
Kada smo počeli da tovarimo stvari čekalo je iznenađenje. Guma na mojoj Yamahi je potpuno ispustila dušu. Onda na scenu stupa Dule, on je poneo kompletnu opremu za takve situacije, pored seta za krpljenje, spakovao je i kompresor. Niko do sada nje krpio gume, ali smo uspešno svi savladali obuku iz priloženog uputstva i za par minuta sve sredili.
I krećemo put Transalpine. Gusta šuma, po neki automobil i kamion, odličan asfalt, prelepe krivine, bili smo oduševljeni onim šta nas je dočekalo.
Ali, uvek postoji neko ali, ubrzo nas čeka iznenađenje, posle desetak kilometara prestaje lep nov asfalt i pojavljuje se stari koji nije toliko loš, ali na svakih nekoliko stotina metara put je presečen celom širinom i ispod su postavljene cevi, a rupu su samo popunili tucanikom i to ne baš idealno. To je predstavljalo ozbiljan problem, naročito kada se takva prepreka nađe baš iza krivine, tako da smo smanjili brzinu i samo uživali u lepom okruženju.
Mesto je privlačno za motoraše i sretali smo celim putem grupe koje su prolazile pored. Put je odličan za enduro, preovlađuju BMW motori, a najviše ima Čeha, Mađara, Nemaca i naravno Rumuna.
Malo smo se ludirali na brani koja je napravila ogromno jezero.
Po koji selfi sa motora da dočaramo ambijent.
Stvarno je uživanje voziti po ovakvom predelu.
Navigacija je moćna spravica, pored bezbrižnog dovođenja na zadate destinacije za prenoćište, pruža i odličan uvid na put pred nama, tako da je lakše voziti po nepoznatom putu. Kad unapred vidiš kolika je krivina, nema neprijatnih iznenađenja.
Priroda je stvarno lepa, guste žume se protežu u nedogled, mir remete samo naši motori.
Silazimo sa Transalpine i nailazimo na zanimljivo takmičenje. U toku je Red Bull moto kros trka, ali neka zanimljiva verzija. Takmičari su kretali sa neke udaljene lokacije i imali su da prođu kroz više kontrolnih tačaka, dok ne stignu do cilja. Gledali smo kako vozači savladavaju bujicu potoka, a gledali smo i kako potok savladava mlade vozače.
Takmičenje je dosta popularno, okupilo je ogroman broj motora, sretali smo ih uz put, tutnjali su tim delom šume.
Takmičenje traje 4 dana, a mi smo prisustvovali drugoj etapi i možete videti kakva je
kompletna akcija na sajtu http://www.redbullromaniacs.com/
Dok su se takmičari mučili da savladaju prepreke, mi smo pored staze raspakovali kulen i uspešno savladali glad.
Sam prevoj Transfagaraša se savladava tunelom, stali smo da se slikamo i gle, iznenađenje, sretnemo našeg čoveka na najvišljem delu, i to na biciklu.
Evo, pogledajte kakve fotografije pravi Dragan Sremac iz Niša, koji obilazi svet na biciklu i pravi zaista izvrsne fotografije
Malo ima srpskih turista, nismo baš sreli naše na motoru, a nas su često mešali sa Poljacima.
Zanimljivo, kada smo rekli da smo Srbi, reakcija je bila "oo, prijatelji!"
Mesta za odmor ima na svakom koraku, puno potočića sa bistrom vodom pružaju lep ugođaj.
Drugi dan, još uvek na Transalpini, odlično vreme, baš prijatno za vožnju.
Stižemo u Curtea de Agres u Serbesc, restoran koju drži naš čovek, odličan smeštaj, dobra hrana i prava preporuka za smeštaj.
Raspakovali se i krenuli u obilazak Curtea de Agresa, srećemo lokalnog motoraša i počinje zanimljiv razgovor. Silvio, vrlo susretljiv, na pitanje gde da nađemo auto kartu da vidimo malo lokalne puteve, ponudio se da nam pomogne i proveze kroz grad.
Konverzacija na engleskom, na kraju pozdravi na srpskom. Razmenjene adrese i bedž apostola, a on nije hteo da uzme pare za kartu, nego nam je poklonio. Poželeli smo mu sreću na sutrašnjoj ženidbi, a morao je da požuri kući jer je buduća nevesta zvala na raport.
Treći dan krećemo prema Fagarašu i to najčuvenijom destinacijom preko Transfagaraša. Vreme oblačno, čak je počinjala sitna kiša, optimistički ne oblačimo kišno odelo i ubrzo se razvedrava. Počinju usponi, put solidan, prepun krivina.
Na izlasku iz jednog tunela nailazimo na veliku branu. Naravno, malo slikanja za uspomenu. U podnožju brane vidi se ogromna cev koja odvodi vodu koji kilometar niže gde je hidrocentrala.
Počinje planinski ambijent, tuneli, smanjuje se vegetacija, planinski potoci i temperatura postaje niža. Do vrha ima još 1000 metara nadmorska visine.
Sunce probija oblake i pruža zanimljiv doživljaj. Gledajući vrh planine koji je blizu, primećujemo da vetar jako duva sa druge strane i prebacuje oblake preko vrha. Na ovoj strani zavetrina, mirno sunčano, ni ne slutimo kakvo je vreme sa druge strane planine.
Pred samim vrhom smo. Ovaj put je Čaušesku naredio da se napravi zbog mogućnosti brze evakuacije u slučaju napada Rusije. Verovatno nije ni sanjao da će biti turistička atrakcija.
Prolazimo kroz tunel i dočekuje nas potpuno druga slika, vetar, oblaci, hladno vreme. U gustom oblaku kao u najgušćoj magli ne vidi se ono što smo najviše želeli, panorama Tranfagaraša.
Ali ima sreće, vreme se smiruje, oblaci razređuju i pomalja se poznati krajolik. Zastajemo zadivljeni, stvarno je prizor fantastičan!
Zbog ovog smo dolazili, da li je vredelo?
Mislim da jeste, kompletan doživljaj u Rumuniji je veoma pozitivan, od prijatnih ljudi, sasvim sređene zemlje, odličnog smeštaja, totalno mi je promenilo sliku o Rumuniji.
Podnožje planine, pravi vašar, užitak za turiste željne suvenira i sitnica za sećanje na ovaj trenutak. Kolone motorciklista, ali i biciklista i automobilista, kreću se put vrha. Svi žele da osete draž prelepih krivina i da se provozaju njima. Sreli smo čoveka iz Australije koji kaže da je došao samo zbog ovoga, iznajmio motor i provozao se do vrha i nazad.
Put nastavljamo preko Fagaraša gde smo malo zastali da pogledamo grad i razmenimo još malo novaca. Kurs je ujednačen i nudi se 440 leva za 100€.
Stižemo u Bran, prelep gradić prepun motela. Navigacija nas nepogrešivo dovodi do vrata motela u kojem imamo rezervisan smeštaj. Odličan motel, gazda ne zna ni reč engleskog, naravno ni srpskog, sporazum rukama radi bez problema. Raspakujemo se i najzad, skidamo moto opremu, nastaje pravo olakšanje u patikama i farmerkama. Vadi se kulen i kupuje pivo. Gazda nam je ponudio da ispečemo roštilj u bungalovu, ali radije smo se odlučili da obiđemo grad.
Bran je zanimljiv, veoma lepo mesto sa velikom atrakcijom, dvorcem drofa Drakule, tako da je celo mesto u njegovom znaku. Naravno, morali smo obići dvorac. Ulaznica je 25 leva za odrasle, studenti plaćaju 10 leva. Probali smo kao stuidenti, ali odmah su nas provalili :-)
Na blagom uzvišenju u samom mestu nalazi se dvorac, ne izgleda naročito velik, ali iznenađujuće koliko prostorija ima i kako je sve to isprepletano unutra, Postoje i tajni prolazi, skrivena vrata pa se sa jednog sprata kroz uski hodnik pojaviš na drugom mestu, a ima stvarno puno nivoa. Kompletan enterijer izgleda autentično, ima dosta nameštaja od masivnog drveta.
Puno zanimljivih stvari, morali smo sve da obiđemo. U jednom trenutku čujemo huči napolju, kroz male prozorčiće videlo se crno nebo i počeo je pljusak. Imali smo još dosta da pregledamo pa se nismo brinuli, proći će pljusak dok sve obiđemo.
Razne zanimljivosti, a posetioci su nas pomalo čudno gledali u prslucima sa krstom na leđima. Isti takav krst je krasio je odelo grofa Drakule. Gledajući sve te prostorije, očekivali smo da kiša stane, ali nikako, pa smo odlučili da po jakom pljusku vozimo do motela. Bez kišne opreme, bili smo mokri kao miševi. Ali topao tuš, dobro raspoloženje i nada da će kiša stati do jutra nas je dobro održavalo.
Ujutru vreme nije bilo bog zna kako bolje, isterali smo motore na kišu, obukli kišno odelo i spremili se za put prema Kladovu gde je planirano da prespavamo poslednju noć na putu. Kako smo krenuli, kiša je pojačala i prelazila u pravi pljusak. Čekao nas je prelazak preko Karpata sa krivudavim putem i skoro 470 km do Kladova.
Skoro dva sata vožnje po jakom pljusku testirala je kišno odelo i svi smo bili potpuno suvi, čizme smo zaštitili najlon kesama, a ko se setio gumenih rukavica nije pokvasio ni ruke. U svakom slučaju, posle kiše sinulo je sunce i brzo je sve bilo suvo, a temperatura nas je naterala da se poskidamo.
Veliko olakšanje je bilo što je put veoma dobar pa se lako vozilo, ovaj deo puta je neuporedivo zanimljiviji neko put od Temišvara do Sebeša, pa je naša preporuka da se do Transfagaraša dođe preko Kladova i vraća istim putem.
Neizostavni kulen je prijao svaki put.
Prelazak granice je baš preko Đerdapske brane, nismo znali da li je dozvoljeno slikanje, ali morali smo ovo da ovekovečimo.
Vožnja od Kladova pored Dunava je poseban doživljaj, izuzetno lepi predeli sa Đerdapskom klisurom pored, lepim asfaltom, zanimljivim krivinama, uverio nas je da, ako budemo išli opet na prelazak Karpata, to uradimo ovim putem i tamo i nazad.
Neočekivano lako smo stigli do mesta predviđenog za noćenje, u Srbiji je druga vremenska zona pa je sat manje tako da smo oko tri bili već kod Donjeg Milanovca gde smo mislili da prespavamo. Pošto je bilo dovoljno vremena, a nismo bili umorni, odlučili smo da nastavimo put za Novi Sad.
Videli smo crne oblake koji su se skupljali iza nas i u jednom trenutku nas je stigao plusak. Sakrili smo se u tunel i čekali da prođe. Naravno, našli smo neki najuži tunel, pa smo morali da izigravamo saobraćajce kad naiđu kamioni. Videvši da nema nade da će ubrzo prestati kiša, opet oblačimo kišnu opremu i nastavljamo put.
Ubrzo smo pobegli od oblaka i dalji put je protekao bez uzbuđenja odgore, čekalo je uzbuđenje odole. Zadnja guma je totalno propala na Yamahi i počele su da ispadaju žice. Stručnom procenom odlučili smo da će izdržati do Novog Sada i sa dozom opreza nastavili put. Stigli smo kući i čak nastavili do Kisača, na moto skup, gde nas je dočekao veliki broj Apostola.
U jednom cugu smo od Brana do Kisača stigli prevalivši 800 km.
Na kraju za sve one koji se premišljaju da li vredi obići, koliko para poneti, kakvi su putevi, evo ukratko. Sigurno je lepo iskustvo, a ko nije bio u Rumuniji, pozitivno će se iznenaditi. Zemlja je uredna i sređena, putevi lepo označeni i većina glavnih puteva urađena sa kvalitetnim asfaltom.
Od papira neophodno je poneti samo uobičajno, pasoš, saobraćajnu i vozačku, poželjno je za svaki slučaj uplatiti putničko osiguranje, to je oko 110 din po danu. Vinjete za puteve se ne naplaćuju za motore, tako da nemate nikakvih dodatnih troškova. Cene smeštaja se kreće u rasponu od 6 do 9 € po osobi, smeštaj je sasvim lep, sve gde god smo bili je bilo uredno i čisto, a topla preporuka za smeštaj u Curtea de Arges je http://www.restaurantsarbesc.ro/contact.htm i možete kontaktirati na srpskom gazdu ili njegovu ženu.
Sva prenoćišta smo rezervisali preko bookinga, ali nije problem ni naći bez rezervacije, samo se malo raspitati. Benzin je malo skuplji nego kod nas, ali motori provereno manje troše pa ispada da je cena kao kod nas. Za naš put od 1600 km i tri prenoćišta u Rumuniji sa svim troškovima potrošili smo po 150 evra.
Tri musketara!
Dva Apostola pred izazovom!