Nakon višemesečnog planiranja konačno krećemo ka Rumuniji,
ne očekujemo previše......Stižemo na granicu gde nas uz dosta galame dočekuje žena carinik, ćutimo i čekamo , ona viče i dalje i konačno izusti „cigarete“, a pa nemamo naravno „samo dva boksa u koferima koje nisu pregledali na svu sreću „ kako smo se nadali dobro smo i prošli. Mada nije tako izgledalo, pušta nas preko reda, ostali su negodovali, ali red mora da se poštuje..... Nismo prešli ni sto metara nešto lupa na motoru, naravno ne može sve da prođe glatko, ipak samo lancobran, skidamo ga i ubacujemo u kofer i krećemo dalje...... Stižemo do Temišvara
prvo da pronađemo menjačnicu, veliki grad , veliki trgovi, pa se ipak odlučujemo da tražimo pomoć od policije uz tarzan ingliš to nije lako.... stižemo do turističke agencije gde nam objasne i problem rešen. Opušteno pijemo piće i kaficu i nastavljamo dalje put ka Sebešu, rezervusan smeštaj, do kog stižemo bez problema, o smeštaju sve naj, naj... u priajtnoj atmosferi na jezercetu pijemo kafu i klopamo, a vrlo je mirno i prijatno za spavanje.
Na samom usponu dočekju nas ovčari u nošnjama sa sve ovčarskim psima i paprikašem sa kukuruznim hlebom....... Doživljaj fenomenalan..... vreme ok.....
Nastavljamo dalje ka vrhu, tamo je klasičan vašar za turiste.Tu je deonica koja se vozi po relativno ravnom to je sam greben Karpata. Krećemo u spuštanje,na ovoj deonici put izvanredan nov asfalt još nije ni završeno obeležavanje.Krivine ako se to tako zove su oštre i kratke imamo osećaj da se spuštamo po jednoj tački samo po visini.
Dolazimo u naselje opredeljeno turizmu i to sportovima na snegu.Svaka kuća ima prkiran neki četvorotočkaš i motorne sanke.Kafu pijemo u restoranu Tara, tu valjda svi stanu da malo dođu sebi .Nastavak puta je još malo spuštanja i prelazak na magistralni put prema odredištu za spavanje do koga ima još oko 100 km.Usput odmaramo i pregledamo šta je kamera uradila.
Stižemo u Curta de Arges uz malo lutanja kroz Rimnica Valcea al ništa strašno samo smo umesto obilaznicom prošli kroz centar što smo iskoristili da se osvežimo. Dolazimo do Hotela u kome imamo rezervaciju. Hotel drži jedan naš čovek koji je izuzetno predusretljiv, čak ima i povlašćenu cenu za srbe. Pošto nije bio u hotelu kad smo stigli motor smo ostavili na parkingu ispred, posle večere smo sišli da popijemo po kafu i gazda nam je lepo objasnio da motor treba parkirati kod njega u garažu pored njegovog BMW-a i SLK-a.
Posle spavanja u komfornoj sobi ustajemo pijemo kafu i gledajući u nebo krećemo put Transfagarasana. Nebo ne obećava dobro vreme ne odustajemo i gas.
Transfagarasan je mnogo lošiji put asfalt sav iskrpljen i izbrazdan znaci pokazuju da je prevoj zatvoren svaki dan od 21:00- 07:00.Priroda je bogata zimzelenim šumama vozimo se uz jezero po putu eskiviramo rupe i odrone.
Počinje kiša nismo je željni al ne možemo birati,oblačimo kišna odela i nastavljamo dalje. Stižemo na vrh čuveno jezero i tunel sa kapijom.Tu se odmaramo doručkujemo i bez velikog zadržavanja zbog kiše krećemo dalje.
Spuštanje je malo zanimljivije put i dalje iskrpljen i izbrazdan al krivine prelepe.
Nastavlajmo prema Branu gde nas očekuje obilazak dvorca koji je fenomenalan.O tome nećemo pisati ima informacija sa raznih starana koje su sigurno iscrpnije.
Posle obilaska tražimo već rezervisan smeštaj na kilometar od dvorca.Uz malo muke i pomoći lokalnog stanovništva dolazimo do pansiona koji je u prirodi van vašarske vreve oko dvorca.
Večera odmarane spavanje,doručak i idemo dalje.Sledeća destinacija Brašov da se ostave stvari radi komotnijeg obilaska okolnih zanimljivosti.Tu nastupa navigacija koja nas besprekorno dovodi do pansiona u kome imamo rezervaciju.Smeštaj je prevazišao sva naša očekivanja uz spavaću sobu imamo i dnevnu dva kupatila ....
Sam povratak je magistralom kojom smo se vozili prvi dan tako da tu nema većih iznenađenja pravimo po koju kafe pauzu usput i dolazimo kući.
VREDELO JE!
Mala rekapitulacija koja verovatno sve interesuje:
Gorivo sipano na pumpama plaćano karticom cena kao i kod nas ako ne i jevtinije.
Cene smeštaja od 14-30 evrića zavisi kako koji i šta hoćete.
Cene klope po restoranima niže nego kod nas dok su cene pića tu negde ili veće.
U sve dvorce se plaća ulaz i ponegde taksa za fotografisanje.
Policije ima uz put al nas nisu ni pogledali ,a kamoli zaustavili.
Od dokumenata ne treba zeleni karton ni međunarodna dozvola.
Putevi su solidno obeleženi pogotovo onim kamenim krajputašima koji stvarno mnogo pomažu.
Sviće jutro pakujemo se pijemo kafu i krećemo u napad na Transalpinu.
Put je dobar , relativno dobro obeležen, kreću krivine koje smo i očekivali uz nagibe i iznenenađenja kao što su kerovi, krave,konji, biciklisti, turisti, lokalci koji beru kupine i maline, rupe i balege.....
Priroda fenomenalna stavili su u džep naš Zlatibor.... Krivine sve jače priroda sve surovija, a užitak sve veći.
Idemo dalje treba obići i Tvrđavu Rasnov.
Posle obilaska tražimo već rezervisan smeštaj na kilometar od dvorca.Uz malo muke i pomoći lokalnog stanovništva dolazimo do pansiona koji je u prirodi van vašarske vreve oko dvorca.
Stižemo uz par kapi kiše do Rasnova gde na parkingu sa motora prelazimo u traktor koji nas vozi u brdo do utvrđenja.Utvrđenje je u fazi rekonstrukcije i ne može svugde da se uđe al vredi otići. Spuštamo se traktorom do parkinga i opet gledamo u nebo da bi suvi stigli u Brašov što nam ovaj put polazi za rukom i točkovima.U Brašovu parkiramo motor i idemo u turistički obilazak starog grada koji se nalazi nedaleko od našeg pansiona. Tu ulazimo u neki od restorana da bi naranili gladne zveri u stomaku.Šetamo po trgovima Brašova kojih je podosta verovatno nismo sve obišli.Vraćamo se do pansiona sladimo palačinkama pa na spavanje.
Pre spavanja smo konstatovali da nam obolazak Sigišoare nije potreban pa od njega odustajemo.Polazimo za Hunedoaru.Usput u mestu Fagaraš pogledamo utvrđenje u koje ne možemo ući zbog renoviranja mala pauza i idemo dalje.
