Pomoć Japanskom narodu
Našim srcem i mislima saosećamo sa japanskim narodom i ne možemo da ostanemo ravnodušni na strašne prizore najjačeg zemljotresa u njihovoj istoriji, ali svakako im se pre svega divimo!
Želimo da se što pre izbore sa problemima koji su ih snašli.
Neverovatan je kontrast između veličine tragedije koja je pre nekoliko dana zahvatila Japan i smirenosti ljudi koji su njome pogođeni. Za nas, važan trenutak za razmišljanje. Snimci i fotografije koji dolaze iz Japana pokazuju, sa jedne strane, veliku “fizičku” patnju zemlje, izazavanu destruktivnom silom prirode. Sa druge strane, jasno izbija na videlo unutrašnja sila Japanaca koja čini pravi izvor ravnoteže cele zemlje.
Zalihe pribranosti i staloženosti nisu slučajneOve zalihe pribranosti i staloženosti naravno nisu slučajne ali ne mogu se ni pripisati samo istoriji ove države koja je na poštovanju i disciplini zasnovala veliki deo svojih običaja. U ovom slučaju ima još puno toga: postoji planiranje, poštovanje prirode i onoga što ona predstavlja (za razliku od nekih koji su sigurni da mogu da je ukrote), tu je zatim i verovanje da sve ono što je moderno služi pre svega sigurnosti i bezbednosti građana. Iz svega ovoga rađa se plemenito i retko osećanje koje možemo nazvati pribranost ili smirenost.
Gledajući slike na raznim kanalima nije lako shvatiti kako je moguće izbeći opštu paniku, krađe po prodavnicama, očaj i ne osećati se izgubljeno. Odgovor je jednostavan: treba biti spreman. Ove pripreme su konkretne jer za japance sve mora da bude dobro isplanirano. Tako na primer, škole, poslovne zgrade, metro i druge stanice, bolnice - sva javna mesta imaju svoj plan evakuacije koji je dobro pripremljen i koji se vežba s vremena na vreme.
Svi, od malena, dobro znaju šta treba da rade tokom zemljotresa i nakon njega: da se sakriju ispod stola, odu u kupatilo (obično najstabilniji deo kuće), pokriju glavu najbližom čvrstom stvari, isključe šporet i obuju cipele (za zaštitu stopala od srče). Važno je da ulazna vrata ostanu otvorena da naredni potresi ne bi blokirali i zatvorili izlaz.
Kada je situacija pod kontrolom uzima se ranac za hitne slučajeve koji mora uvek da bude spreman, stavi se kaciga i ide se ka unapred određenom mestu sakupljanja da bi se dobila dalja uputstva.
Japanci ocenjuju sebe i druge na bazi sposobnosti autokontrole. Ali, psihološka pripremljenost je najvažnija i upravo ona karakteriše ovaj narod. Kontrola osećanja je psihofizička vežba na koju su japanci naviknuti od malih nogu. Pokazivanje osećanja tuge ili radosti u javnosti se smatra sramotnom slabošću. Nama bi ova reakcija japanskog naroda mogla da izgleda hladna ali kada mora da se živi pod stalnom pretnjom prirode kontrola ličnih osećanja je jedini način preživljavanja.
Još jedna važna stvar je i snažan osećaj opštoj pripadnosti koji ne može da se izneveri ni u situacijama venrednog stanja. Pravila se moraju poštovati jer se samo tako održava socijalni red. Bez ove kontrole bola i straha ova zemlja bi upala u potpuni haos i ljudi bi bili potpuno izgubljeni. Nakon ovoga će se nastaviti istraživanja i ponovo pisati uputstva ali će ovaj narod pobediti i biti još jači.
Poštovanje pravila spašava živote a jake moralne vrednosti čine jednu naciju velikom. Nije zanemarljiva ni dosta kritikovana tehnička pripremljenost Japana za zemljotres. Razvijenost Japana, njegova ekonomska moć i striktno poštovanje građevinskih propisa, omogućili su im da japanske zgrade imaju u svom podnožju posebno sakrivene ogromne gumene uloške i hidrauličke šok absorbere koji ih čine najstabilnijim na svetu, u slučajevima zemljotresa. A duž japanske obale, znaci upozorenja na cunami, visoki zidovi prema moru i vidljivo obeležene putanje za evakuaciju, pružaju određenu zaštitu od mora. Sve ovo, pored redovnih priprema za zemljotrese i cunami, čini Japan najspremnijim za savladavanje ovih prirodnih nepogoda, što će sigurno sačuvati mnoge živote, iako se još uvek ne zna tačan broj žrtava.